Ona džaba posti. Nikad je na mukabeli, il’teraviji!
Izvor: Jasmina Mrkonjić Gurda.
-Ona džaba posti.
Nikad je na mukabeli, il’teraviji!
Da li klanja ikako pitanje je.
Što šutiš?
-Šutim, jer ja postim.
-Pa postim i ja al’ vidi se brate iz aviona njeno stanje, pih. Ne govorim što nije!
-Šutim, jer me se tuđe muke preko mojih ne tiču.
Da joj mogu makar pomoći.
– Kakva je u nje muka Boga ti?
Muž joj sve spremi, poradi hajd, Boga ti.
Hem je nema u džamiju džaba joj post.
– Ona ide na posao.
Dok smo ja i ti, iza sehura jutros zaspale, ona je otišla na posao.
Autobusom.
Do tri sahata.
Sretoh je, a ona vesela lica jer je prva smjena, da iftara može spremiti rahat.
A muž joj bez posla. Sve ih ona hrani u kući.
Haj’mo sad po abdest.
-Pa, uzele smo!
-Ono što smo uzele, sve nam poispada pričajući ovako!
-Sta bona?
-Pričajući budalaštine.
Baš ružna govora, sestro mila. (mojinfo.ba)
Ona džaba posti. Nikad je na mukabeli, il’teraviji!
