Uzmite pouku, prijatelji moji!
Izvor: Salih ef. Haušić, profesor.
Kada kupuješ živo kokoš, vlasnik ti rukom dohvati jednu od njih, iznosi je i kolje. Dok on unosi ruku u kavez, kokoši pokušavaju da izbjegnu hvatanje tako što se povlače u unutrašnjost kaveza i pri tome su uplašene. Onu koju vlasnik dohvati, čeka sigurna smrt.
Preostale kokoši se brzo vraćaju uobičajenom načinu života i nastavljaju da jedu i piju, kao da im se ništa nije desilo. Taj proces se ponavlja i kokoši su između dva stanja;
1) straha od smrti zbog koga bježe,
2) i zaborava zbog koga nastavljaju bezbrižno da jedu i piju.
Ali, na kraju kavez ostaje prazan a od kokoši ostaje samo trag koji ukazuje na to da su tu nekada bile kokoši. Tako je i sa nama i Melekom smrti. Melek s nama radi ono što vlasnik kokoši radi s kokošima. Mi svakodnevno ispraćamo one koje Melek dohvati, i o tome razmišljamo samo dok ispraćamo svoje umrle, a potom se brzo vraćamo svakodnevnom život, kao da nam se ništa nije desilo.
Na kraju svi ćemo otići. Samo je pitanje kada ko odlazi. A Kur’an kaže: „Sve što je na Zemlji prolazno je, ostaje samo Gospodar tvoj, Veličanstveni i Plemeniti…“ Er-Rahman, 26-27.
Pa uzmite pouku, prijatelji moji! (mojinfo.ba)
Uzmite pouku, prijatelji moji!
