Beleške sa psihoterapije: Četiri obrasca odlaganja obaveza
Izvor: Beleške sa psihoterapije, Jelena Veljković, psiholog.
Četiri obrasca odlaganja obaveza (prokrastinacije) kod visoko senzitivnih osoba (HSP)
Prokrastinacija ili odlaganje obaveza veoma se često javlja kod visoko osetljivih ljudi – najviše usled nerazumevanja i još uvek neuspostavljene saradnje sa sopstvenim temperamentom, zatim neizregulisanosti i preplavljenosti emocijama, kao i snažnog, proganjajućeg i “džvanjgavog” unutrašnjeg Kritičara.
Četiri obrasca prokrastinacije ovde predstavljena poklapaju se sa režimima preživljavanja, odnosno reakcijama nervnog sistema na stres i traumu (4F: fight, flight, freeze, fawn – bori se, beži, zamrzni se, prilagodi se). Pronađite svoj.
BUNTOVNIK (“fight/bori se” reakcija). Osnovno uverenje: “Niko ne može da me natera”.
Ovaj obrazac često nastaje kod ljudi koji su tokom razvoja doživeli previše intruzivne kontrole od strane staratelja, kritika, posramljivanja, pritisaka, strogih zahteva bez prostora za sopstveni izbor.
Tipično ponašanje:
– otpor prema organizaciji.
– izbegavanje obaveza.
– gubitak motivacije kada nešto postane “moranje”.
Unutrašnji dijalog:
“Ne da mi se”.
“Mrzim kada moram”.
(“Sad neću ni ono što ja hoću”)
Šta se zapravo dešava? Nervni sistem ulazi u zaštitni režim “bori se” u pokušaju da zaštiti autonomiju ličnosti tako što pruža otpor pritisku (često i unutrašnjem i spoljašnjem).
Pravac isceljenja jeste vraćanje osećaja IZBORA. Umesto: “Moram ovo da uradim” – “Biram da ovo uradim zato što…”
Motivacija, volja i inicijativa proističu iz ponovno uspostavljene AUTONOMIJE LIČNOSTI – kada osoba oseti da ima izbor i pravo da odlučuje o sebi.
PERFEKCIONISTA (“flight/beži” reakcija). Osnovno uverenje: “Ako ne mogu da odradnim nešto savršeno, bolje je da ni ne počinjem”.
Ovaj obrazac često nastaje kod ljudi koji su tokom razvoja živeli u strepnji od visokih očekivanja znajačnih drugih i dobijali pohvalu samo za besprekoran ili izvanredan uspeh. Haotični i nepredvidivi uslovi života takođe mogu ustaliti obrazac perfekcionizma, kao pokušaja uspostavljanja bilo kakve kontrole i predvidivosti sopstvenog iskustva.
Tipično ponašanje:
– preterano razmišljanje.
– beskrajno istraživanje.
– priprema bez započinjanja.
– teškoće sa završavanjem zadataka.
Unutrašnji dijalog:
“Nije još spremno”.
“Treba mi još informacija”.
“Može to bolje”.
Šta se zapravo dešava? Nervni sistem podiže reakciju “beži” u pokušaju izbegavanja rizika od greške i nesavršenosti. Zato umesto akcije osoba ostaje u režimu večite pripreme.
Pravac isceljenja: Pomak od perfekcionizma ka EKSPERIMENTISANJU.
Motivacija, volja i inicijativa ponovo se pokreću onda kada osoba sebi dozvoli kreativnost, razigranost, nesavršenost i eksperimentisanje. Kada nestane (smanji se) strah od greške, oslobađa se dovoljno psihičke energije za pokretanje akcije.
Korisna pitanja:
– Koji je najmanji mogući korak koji mogu da napravim?
– Kako bi izgledala 70% završena verzija?
PREPLAVLJENI EMPATA (“freeze/zamrzni se” reakcija). Osnovno uverenje: “Ovo je previše“.
Ovaj obrazac često nastaje kod ljudi koji su tokom razvoja živeli u previše stimulativnom ili haotičnom okruženju, neretko prepušteni sami sebi da se nose sa preplavljujućim doživljajima i emocijama. Nervni sistem ove dece rano nauči da je “zamrzavanje” jedini način zaštite od preopterećenja.
Visoko senzitivne osobe takođe često doživljavaju kognitivnu i emocionalnu preplavljenost, jer usled specifičnosti svog temperamenta duboko i istovremeno obrađuju mnogo detalja, stimulusa i informacija.
Tipično ponašanje:
– gledanje u zadatak bez započinjanja.
– osećaj paralize.
– beskrajno skrolovanje, “zaleđavanje”, osećaj blokiranosti.
– teškoća da se odluči odakle početi.
Unutrašnji dijalog:
“Ovo je previše”.
“Ne znam odakle da počnem”.
Šta se zapravo dešava? Nervni sistem podiže “freeze” režim kada kompleksnost zadatka prevaziđe kapacitet osobe da sa se istim ponese.
Pravac isceljenja: SMANJITI KOMPLEKSNOST.
Motivacija, volja i inicijativa ponovo se javljaju kada se smanji osećaj preplavljenosti i zadatak postane dovoljno mali i jasan. Drugim rečima: akcija počinje onda kada kompleksnost postane podnošljiva.
Takođe – pomaže i odvajanje osećaja sopstvenog identiteta od težine; davanje sebi dozvole da bude lako, uživajuće, bez mučeništva.
Korisna metoda: Razbijanje zadatka na vrlo male korake. Umesto: “Pripremiti prezentaciju” koraci mogu biti:
– otvoriti prezentaciju.
– napisati naslov.
– napisati prvu stavku.
UGAĐAČ DRUGIMA (“fawn/prilagodi se” reakcija). Osnovno uverenje: “Moje potrebe su manje važne od tuđih“.
Ovaj obrazac često nastaje kod ljudi koji su tokom razvoja ljubav zasluživali ugađačkim ponašanjem, koja su odrastala u atmosferi u kojoj je dobrobit drugih ili harmonična atmosfera bila važnija od autentičnosti ili potreba članova porodice, ili ukoliko je dete služilo kao emocionalni regulator, neko ko je umirivao roditeljske emocije i raspoloženja.
Tipično ponašanje:
– pristajanje na previše zahteva.
– pomaganje drugima umesto sopstvenog rada.
– stalna dostupnost.
Unutrašnji dijalog:
“Potreban si im”.
“Kako će oni bez tebe?”
“Prvo njima da završim” itd.
Šta se zapravo dešava? Energija neophodna za pokretanje i izvršavanje zadataka odlazi ka drugima kako bi se održala harmonija u odnosima, dok lični prioriteti ostaju po strani. Pravac isceljenja – vežbanje zaštite sopstvene energije i vremena.
Korisno pitanje:
– “Šta sam ja danas planirao/la da uradim?”
A zatim pažnju vratiti na sopstvene obaveze!
Motivacija, volja i inicijativa vraćaju se kada osoba sebi dozvoli da energiju koristi za sopstvene potrebe i ciljeve, čak i ako se pritom pojavi osećaj krivice.
Koji je Vaš?
Koji je Vaš dominantan obrazac? Možemo da imamo i jedan do dva dominantna, a primetiti da se služimo i tendencijama drugih. (mojinfo.ba)
Beleške sa psihoterapije: Četiri obrasca odlaganja obaveza
