Problemi sa kojima se suočavaju visoko senzitivne osobe – II deo
Izvor: vaspsiholog.com
Visoko senzitivne osobe odlikuje karakteristika njihovog centralnog i senzornog nervnog sistema da emocionalne, socijalne i fizičke stimuluse obrađuje na dubljem mentalnom nivou nego što je to slučaj kod ostatka populacije. Ova pojava sreće se, u proseku, kod svake pete osobe, i ne posmatra se kao patološka već kao trajna struktura ličnosti. Ovde pročitajte detaljnije o odlikama visoke senzitivnosti te kako da je prepoznate.
U skladu sa pojačanom osetljivošću, postoje i određene specifičnosti kada su u pitanju problemi na koje visoko senzitivne osobe mogu nailaziti, te zbog kojih se odlučuju da potraže stručnu pomoć. U prethodnom tekstu koji možete ovde pročitati već smo se bavili ovom temom, a u ovom tekstu sledi nastavak.
Mogu da budu preterano rigidne, nefleksibilne
Bilo kakve promene, naročito ako su nagle, neočekivane, kod visoko senzitivnih osoba mogu biti okidač za jaku uznemirenost. One vole da planiraju svoje vreme unapred, vole rutinu jer ona podrazumeva i manje novih stimulusa koji bi narušavali njihov komfor. Stoga, bilo kakve promene, svejedno da li su one pozitivne ili negativne, mogu biti veoma preplavljujuće za njih.
To su osobe koje su u detinjstvu verovatno teže prolazile kroz adaptaciju na polazak u vrtić i/ili školu. Ova karakteristika ih može voditi u pasivnost, recimo da ostaju na poslu kojim su nezadovoljne ili da izbegavaju unapređenje. Ista situacija može biti i kada je u pitanju partnerski odnos – da biraju da ostanu u vezi koja ih ne ispunjava u potpunosti.
Takođe, i ,,sitnice’’ na svakodnevnom nivou koje će poremetiti njihovu organizaciju mogu ih ,,izbaciti iz takta’’, recimo gosti koji se nisu najavili unapred ili prijatelj koji u zadnjem trenutku otkazuje viđanje. Ovo su situacije koje bi kod većine ljudi prirodno izazvale nelagodnost i ljutnju.
Međutim, kod visoko senzitivnih osoba ove emocije su naročito intenzivne i traju duže, a mogu se nadovezati i nezdrava osećanja kao što su, na primer, bes i krivica jer zbog neplaniranih situacija nisu obavile neku drugu aktivnost. Rad na ovom problemu podrazumevao bi fleksibilnije, spontanije sagledavanje stvari, te prihvatanje činjenice da ne možemo uvek sve da držimo pod kontrolom.
Mogu da budu previše odgovorne i da tuđe odgovornosti preuzimaju na sebe
Visoko senzitivne osobe mogu imati i ovu osobinu, pre svega kao posledicu svog nezdravog perfekcionizma. Na primer, tokom studiranja će se prijavljivati i za aktivnosti koje nisu obavezne iako već imaju dosta drugih obaveza. Takođe, verovatno će gradivo učiti dosta detaljno i neće na najbolji način znati da razlikuju bitno od nebitnog. Često na sebe mogu preuzeti i tuđe obaveze – na primer, da one najviše rade i zalažu se u nekom timu.
Na taj način stvaraju sebi osećaj da drže stvari pod kontrolom, što je u vezi sa prethodnom stavkom. U nekom trenutku, sve ovo će ih verovatno iscrpeti, te postati previše preplavljujuće, haotično, što, u krajnjem, može rezultirati sindromom sagorevanja i/ili prokrastinacijom.
Stoga je za visoko senzitivne osobe veoma važno da nauče da postavljaju prioritete, kao i zdrave granice kako drugima tako i sebi, da nauče blagovremeno da prepoznaju simptome mentalne iscrpljenosti, te da osvešćuju šta su tuđe odgovornosti.
Mogu da budu preterano empatične
Visoko senzitivne osobe su veoma empatične, osetljive na tuđu patnju, na nepravdu. Empatija se, naravno, posmatra kao vrlina. Međutim, ako ona postane nešto što previše opterećuje osobu potrebno je raditi na usvajanju mehanizama za nošenje sa sopstvenim emocijama, što je čest slučaj kod visoko senzitivnih osoba. One su sklone tome da upijaju tuđe emocije, te da iste doživljavaju intenzivno kao da su njihove vlastite.
Iz toga može uslediti i osećaj bespomoćnosti kada nekome ne mogu da pomognu. Kada se visoko senzitivne osobe nađu u blizini negativnih, pesimističnih osoba to se može značajno odraziti na njihovo lično raspoloženje. Mogu dosta burno doživljavati i neke globalne probleme na koje ne mogu da utiču. Visoko senzitivne osobe su one osobe koje su uglavnom uvek tu za druge, dok njihove želje, potrebe i problemi ostaju po strani, često potisnuti.
Rešenje je prvenestveno, kao i kod prethodne stavke, da osoba nauči da postavlja zdrave granice sebi i drugima, kao i da prihvati činjenicu da je svako odgovaran za sebe, da je nemoguće uvek i svima pomoći, te da nije njihov lični neuspeh ukoliko neko ne posluša njihov savet.
Mogu stalno tražiti razuveravanja
Bilo da je u pitanju prijateljstvo, porodični ili partnerski odnos, visoko senzitivne osobe, s obzirom na to da su sklone stalnom preispitivanju, mogu početi kompulzivno da traže razuveravanja, odnosno potvrdu da je taj odnos zaista kvalitetan, da vredi boriti se za isti, zatim da preterano analiziraju kako druga strana gleda na taj odnos, da li se dovoljno zalaže, da li je spremna da nešto žrtvuje, i slično.
Visoko senzitivne osobe će, nekad realno jer su generalno dobre u procenama ljudi i njihovih postupaka, ali nekad i iz pozicije težnje ka savršenstvu, detaljno utvrđivati koji su to segmenti odnosa na kojima treba raditi i poboljšavati ih – komunikacija, bliskost, otvorenost, provođenje više vremena u zajedničkim aktivnostima, dok druga strana možda neće imati takve uvide.
Kada je u pitanju ovaj drugi povod za takve analize, kada nema dokaza da nešto u odnosu ne štima, to može biti pokretač bezrazložnih konflikata te veliki pritisak za drugu stranu. Visoko senzitivne osobe se generalno plaše osude ili odbacivanja jer znaju da bi to bilo praćeno jakim emocijama. Stoga, kada dođe do prekida nekog odnosa, mogu veoma burno prolaziti kroz to, dugo imati osećaj da se svakako nešto moglo učiniti da se problemi reše, osećati i krivicu, što ih vodi u produženu bol i patnju.
Nerazumevanje od strane okruženja
Kao što smo već objasnili, senzorni sistem kod visoko osetljivih osoba mnogo brže i intenzivnije reaguje na draži iz spoljašnjosti, što ih čini pojačano osetljivima na jake zvukove, svetlost, mirise, neudobnu odeću i obuću, i slično. Stoga često nailaze na situacije u kojima se osećaju neshvaćeno. U poslovnom kontekstu, na primer, kolege ih mogu okarakterisati kao nezainteresovane, nesaradljive kada se na sastancima isključe ukoliko svi ostali pričaju u glas.
Prijatelji ih mogu doživeti kao ,,partybreakere’’ jer imaju potrebu da izlaze na svež vazduh iz zagušljivog kluba i/ili da se odmore od svetlosnih efekata, gužve, buke. U ovakvim situacijama njihov nervni sistem biva prenadražen. Takođe i njihova potreba da nakon izlaganja dražima budu sami kako bi se umirili može biti pogrešno shvaćena.
Rešenje je da, pre svega, sami sebe nauče da prihvataju kao visoko osetljive, da ih ova karakteristika ne čini ,,čudnima’’ i da to što istu imaju ne znači da nešto sa njima nije u redu, kao i to da objasne ovu pojavu svom okruženju (onima za koje znaju da će ih razumeti) kako bi se izbegli nesporazumi.
Sklonost ka anksioznosti i depresiji
Zbog svega prethodno navedenog, visoko senzitivne osobe podložnije su tome da razvijaju anksiozne poremećaje i depresivna stanja, onda kada nemaju usvojene adekvatne mehanizme za nošenje sa stresom i emocionalnom preplavljenošću. Njihov nervni sistem i sam po sebi je takav da brže reaguje na potencijalne opasnosti, što znači da pogoduje anksioznosti jer su gotovo uvek u ,,bori se ili beži’’ stavu.
Međutim, nije adekvatno reći da sve visoko senzitivne osobe imaju neki od anksioznih poremećaja ili depresiju jer je za takve dijagnoze svakako potreban individualni pristup i procena. Originalan tekst objave možete da pogledate ne ovom linku. (mojinfo.ba)
Mr Anđela Zlatković
specijalni pedagog i KBT savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
Problemi sa kojima se suočavaju visoko senzitivne osobe – II deo
