Mahmud Derviš: Ne poznajem tog stranca
Izvor: strane.ba
Ne poznajem tog stranca, nit njegova slavna djela…
Vidjeh dženazu, pa krenuh iza tabuta.
Poput ostalih ljudi pognuh glavu iz poštovanja.
Ne nađoh nijedna razloga da upitam: Ko je ova osoba neznana?
Gdje je živio, kako je skončao?
(Brojni su uzroci smrti, a jedan od njih je i da oboliš od života.)
Upitah se: Dal’ nas sad on vidi ili je sad pred njim ništavilo pa tuguje zbog nestanka?
Znao sam da neće otvoriti tabut umotan u ljubičasto, kako bi nas pozdravio, zahvalio nam i stvarno potapšao
(Zbilja šta je to?)
Možda i on poput nas u ovim trenima sjenku svoju previja. No, on je sam samcijat.
Čovjek koji nije plakao ovog jutra i koji je vidio kako smrt iznad nas poput sokola prohuja…
(Živi su sinovi adže smrti, a mrtvi su usnuli, spokojni spokojni, spokojni.)
I ne nađoh nijedna razloga da upitam: Ko je ova osoba neznana? Kako se zove? (Iz imena njegova munja ne isjeva)
Osim mene, u povorci bijaše dvadesetak ljudi.
I tako u srdašcu svojemu ja zalutah do kapije hrama:
Možda je pisac, radnik običan, prognanik,
Možda kradljivac ili ubica…
Čemu razlika?
Svi umrli su jednaki…
Ne zbore…
A možda i ne sanjare…
Možda je i dženaza ovom strancu moja dženaza, ali je nekakva zgoda odložila.
Zbog mnogih razloga.
A jedan od njih je:
Golema greška u pjesmi! (mojinfo.ba)
Mahmud Derviš: Ne poznajem tog stranca
