Šta sinu treba od oca, a šta ćerki od majke?
Izvor: zelenaucionica.com
Svako dete, bez obzira na godine ili pol, ima jedinstvene potrebe, koje zdrav odnos sa roditeljem može i te kako podržati. Šta je to što detetu treba od roditelja?
Šta ćerki treba od majke?
Samopouzdanje i prihvatanje tela
Istraživanja sugerišu da ako se majka stidi svog tela i odbacuje ga – i ćerka će rasti sa nedostatkom poverenja u sopstveno telo. Konkretan primer su majke koje „nadziru“ svoje telo – ako majka često proverava kako izgleda u ogledalu, preispitujući svoje nedostatke, velike su šanse da će odgojiti ćerku (ili ćerke) koje će činiti to isto.
Majke treba da pokažu svojim ćerkama da je „telo odrasle žene prihvatljivo“ i da uvek imaju na umu da će ih ćerke oponašati, posebno ako liče ili dele fizičke osobine sa svojim majkama.
Emocionalna podela tereta i fizička udobnost
U studiji koja je merila nivoe stresa koristeći galvanski odgovor kože, tinejdžerke su dobile instrukcije da održe 3-minutni improvizovani edukativni govor, kako bi simulirale društveni stres i anksioznost.
U međuvremenu, majke devojčica su dobile instrukcije da ili drže ćerku za ruku dok ona govori ili da ćutke sede pored nje. Dokazi iz podataka o galvanskom odgovoru kože sugerišu da kada je majka držala ćerku za ruku, ćerka nije osećala toliko anksioznosti tokom svog govora kao ćerke čije su majke ćutke sedele pored njih.
Međutim, u parovima majka-ćerka sa prijavljenim visokim kvalitetom odnosa, efekat podele emocionalnog tereta osećao se čak i kada fizički kontakt nije bio prisutan. Istraživači su zaključili da poverenje u čvrst odnos majke i ćerke može zaštititi od emocionalnih pretnji jednako snažno kao i stvarni fizički dodir koji pruža podršku.
Autoritativno roditeljstvo
Roditeljski stilovi se obično kategorišu kao autoritarni, autoritativni, permisivni i indiferenti. Autoritativni roditelji su pragmatični i fleksibilni, postavljaju jasne granice, ali podstiču nezavisnost i primenjuju disciplinu podrške, a ne kazne.
U studiji o odraslim ćerkama, autoritativno roditeljstvo u detinjstvu je bilo povezano sa razvojem pozitivnih kognitivnih šema – kako neko razmišlja o sebi i svetu. Primera radi, ćerke koje su prijavile da su ih odgajale autoritativne majke imale su znatno manje šanse da razviju obrasce vezane za stid, društvenu izolaciju, zavisnost od drugih (svi ovi obrasci su povezani sa razvojem mentalnih i bihevioralnih zdravstvenih problema).
Velika, ali ne i nemoguća očekivanja
Istraživači koji su pratili grupu ćerki više od 20 godina otkrili su da je verovanje majke u sposobnost njene destogodišnje ćerke da završi školovanje na vreme predviđa da će ćerka sama da kontroliše svoj život kada bude imala 30 godina. Ovaj faktor je imao veliki uticaj čak i nakon što su istraživači između ostalih varijabli statistički pratili etničku pripadnost, izbor karijere, intelektualne sposobnosti, probleme mentalnog zdravlja, socio-ekonomski status i strukturu roditeljske porodice.
Ovo je jednostavna strategija koju mame mogu da ugrade u svoje roditeljstvo: verujte u svoje ćerke, dajte im to do znanja i držite ih prema visokim standardima.
Šta sinu treba od oca?
Vreme
Pozitivno roditeljsko ponašanje je na izvestan način vrsta zaštite za decu od pojave problema kao što su neposlušnost, agresija, anksioznost, depresija i drugi poremećaji raspoloženja. Pojedina istraživanja sugerišu da očevi koji provode vreme sa decom, bave se sportom, odlaze na zabavne događaje, igraju igrice, kuvaju ili idu u kupovinu sa sinom i ćerkom imaju veću verovatnoću da izbegnu neposlušnost, nervozu i gore već navedene probleme. Zanimljivo je da je efekat bio još izraženiji kod sinova nego kod ćerki.
Razgovor o seksu
Svaka odrasla osoba kojoj se veruje mogla bi da razgovara sa dečacima o seksu u odgovarajućem uzrastu, ali istraživanja pokazuju da uglavom to rade očevi. Studije sugerišu, međutim, da očevi imaju nizak osećaj samoefikasnosti kada je reč o ovim razgovorima sa svojom decom – na primer, dokazi ukazuju na to da se očevi osećaju posebno nesposobnim da objasne svojim sinovima kako da kažu ne seksu. Istraživači se plaše da će ova roditeljska nesigurnost ograničiti količinu informacija i smernica koje dečaci dobijaju.
Odličan primer koji poštuje zakon
Prema dugoročnim istraživanjima na hiljadama očeva i njihovih sinova, mnogo je veća verovatnoća da će muškarci koji krše zakon imati očeve koji su činili isto. Među sinovima očeva koji poštuju zakon, samo četiri posto je osuđeno za više od jednog delikventnog dela. Nasuprot tome, oko 40 posto sinova očeva koji krše zakon počinilo je više od jednog takvog zločina. Autori ove studije su bili oprezni, pa su upozorili i na to da veliki broj socio-kulturnih faktora takođe igra ulogu u povećanju ili smanjenju verovatnoće delinkventnog ponašanja.
Naklonost i nežnost
Istraživanja pokazuju da su deca očeva koji su ih ljubazno tretirali kao bebe postigla bolje rezultate na standardizovanim merama kognitivnih sposobnosti u čitanju i matematici u dobi od četiri godine, bez obzira na etničku pripadnost. Konkretno, tatina učestalost ljubljenja i grljenja sina u dobi od dvije godine bila je jedan od faktora koji su uticali na konstrukt „topline“ koji je pozitivno predviđao rezultate njegovog sina.
Šta sinu treba od majke?
Roditeljstvo bez prinude
Prinudno roditeljstvo se odnosi na uobičajeni ciklus u kojem roditelj usmerava ponašanje deteta, nailazi na odbijanje i povećava ozbiljnost zahteva prema detetu, koje odgovara svađom, vikom ili glumom dok roditelj konačno ne odustane, što pojačava početno loše ponašanje.
U velikom uzorku mladih dečaka i njihovih majki praćenih više od 10 godina, istraživači su otkrili da su dečaci sa majkama koje su koristile prinudno roditeljstvo iskusile veće stope problema u ponašanju i društvenih problema, uključujući odbacivanje od strane druge dece, dok su pozitivnije, prilagodljive roditeljske strategije pomogle dečacima da razviju pozitivne društvene veštine i jači osećaj za sebe.
Minimalni konflikt i maksimalna toplina
„Toplina“ ne znači popustljivost ili preterano uživanje: tople majke su pune ljubavi, čvrste, ljubazne i ulažu u razvoj svog sina. Ali toplina, kao i konflikt, nije varijabla koja je u potpunosti pod kontrolom roditelja. Ipak, mame koje naporno rade da bi minimizirale sukobe i maksimizirale toplinu koju dele sa svojim sinom, pokazuju istraživanja, sklonije su da svoje dete podstaknu za razvoj zdravih društvenih veština kao što je sklapanje prijateljstava, na primer.
Podsticanje izvršne funkcije
Modeliranje je važan deo pozitivnog roditeljstva. Filozofija „radi kako ja kažem, a ne kako ja radim” nije čvrsta osnova na kojoj bi se sledeća generacija podučavala životnim veštinama. U studiji o tome koji su atributi pomogli majkama da neguju sposobnost svog sina da ima samokontrolu, donosi odluke i vešto upravlja emocijama – istraživači su otkrili dva ključna faktora.
Žene koje su održavale odnos poverenja i privrženosti sa svojim sinom pomogle su u uspostavljanju takve izvršne kontrole. Nasuprot tome, majke sa antagonističkim roditeljskim praksama, kao što su potkopavanje ili manipulacija, imale su sinove koji nisu tako lako pokazivali ovo ponašanje.
Izbegavanje oštrih kritika
Oštra kritika majki na račun njihovog malog sina, pokazalo je istraživanje, predviđa simptome prkosa i inata: mame koje su glasnije kritičnije imaju veće šanse da imaju sina koji se loše ponaša. Istina je, naravno, da dečaci koji se loše ponašaju češće izazivaju kritiku od svoje majke, ali oštra kritika uglavnom ne pomaže.
Kada mame koriste oštru kritiku, one ne ciljaju na loše ponašanje svog sina. Zanimljivo je da je ista veza sa lošim ponašanjem pronađena i za emocionalnu preteranu uključenost — definisanu kao ekstremno prezaštitničko i samopožrtvovano ponašanje.
Šta ćerki treba od oca?
Dozvola da bude dete
Odgovorni roditelji treba da paze da se ne oslanjaju na svoju decu da bi ublažili sopstvenu psihološku nesigurnost. Dokazi iz uzorka od preko 500 odraslih žena od kojih je traženo da se prisete svog detinjstva sa svojim ocem sugerišu da su mnoge iskusile „roditeljstvo“, neprilagođen proces u kojem dete počinje da preuzima tipične roditeljske odgovornosti i oseća se obaveznim da zadovolji psihološke potrebe svojih roditelja. Za ove žene, zadovoljstvo ljubavnim odnosom odraslih i sigurnost veze bili su niži nego kod kolega koji su odrasli bez osećaja roditeljstva.
Prihvatanje, dostupnost i pozitivan uticaj
Studija koja je uporedila grupu depresivnih adolescenata sa grupom onih koji nikada nisu bili depresivni istakla je važnost odnosa oca i ćerke. Devojčice kojima je dijagnostikovana depresija znatno su češće prijavljivale da se osećaju odbačenim ili zanemarenim od oca ili da imaju hladan, odvojen odnos sa njim. Ovi nalazi su postojali bez obzira da li su roditelji devojčica bili u braku ili razdvojeni.
Štaviše, dok su izveštaji očeva ukazivali da se slažu sa procenama svoje ćerke, očevi depresivnih tinejdžerki izgleda nisu prepoznali nedostatak topline i roditeljske privrženosti koje oseća njihova ćerka – verovatno zbog loše komunikacije između njih.
Bliskost, pouzdanost i dozvola za autonomiju
U istraživanju tri grupe žena – jednoj sa dijagnozom poremećaja u ishrani, jednoj sa dijagnozom psihijatrijskog poremećaja i jednoj bez takve dijagnoze – istraživači su naveli učesnice da se prisete prirode svog odnosa sa ocem dok su odrastale i da potom odgovore na niz kvantitativnih i narativnih pitanja.
Rezultati su pokazali da su žene koje su imale psihijatrijski poremećaj češće opisivale svog oca kao manje brižnog, previše zaštitnički nastrojenog, neljubaznog i kažnjivog; žene koje su opisale svog oca kao osobu koja ima visoku kontrolu, ali nisku naklonost, češće su imale problem sa hranom, izražavale zabrinutost zbog svog fizičkog izgleda i doživljavale depresiju, u poređenju sa vršnjakinjama koje su izjavile da imaju relativno brižne očeve. (mojinfo.ba)
