Autor ovog teksta se više ne kupa u jezeru Perućac
Piše: Vladimir Jevtić (Bajina Bašta, Republika Srbija).
Srbi su ubijali Bošnjake. Napadali su ih nenaoružane, mirne i iznenađene po selima i gradovima istočne Bosne u proleće 1992. godine.
Srbi iz zapadne Srbije su odlazili da pljačkaju spaljene i napuštene bošnjačke kuće, krali su njihove stvari i imovinu, prenosili ih preko Drine i preprodavali po Srbiji.
Masovna sistemska silovanja
Srbi su organizovali masovna sistematska silovanja bošnjačkih žena i devojčica. Srbi su klali, streljali, spaljivali žive ljude, bacali ih pod mostove i u jezera.
Autor ovoga teksta se više ne kupa u jezeru Perućac, jer mu se čini da će uznemiriti seni stotina onih kojima je tu mesto pokoja. Srbi su crkvu u selu Kravica pretvorili u koncentracioni logor za svoje komšije.
Mnogi se još uvek sećaju treska dinamita kojima su rušene muslimanske bogomolje i krvožednih popova koji su huškali na zločine.
Ljudi sa obe strane Drine dobro pamte svakakvu bagru i ljudski talog, skupljen s koca i konopca, koji je prolećnih dana 1992. godine, žario i palio po selima i gradovima Istočne Bosne.
Pucali su iz obesti
Minobacači i topovi sa teritorije Srbije rušili su bošnjačka sela po obodima Srebrenice. Snajperisti i mitraljesci, takođe sa teritorije Srbije, pucali su iz obesti na izgladnele Srebreničane.
Srebreničane koji su po cenu života, u zimu 1993., išli da skupljaju ostatke kukuruza po poljima, kako ne bi umrli od gladi u Srebrenici krcatoj izbeglicama.
Srpski su vojnici sprečavali unos sanitetskog materijala u Srebrenicu, dok su u pretrpanoj bolnici hirurške intervencije vršene ručnom testerom, a ranjenici umirali od sepse.
Srpski vojnici i policajci su streljali zarobljene Bošnjake nakon pada Srebrenice. Srpski vozači su vozli kamione i autobuse, koji su zarobljenike prevozili do mesta egzekucije.
Kamenicama na konvoje
Bili su to autobusi iz srbijanskih gradova Šapca, Loznice, Užica, Valjeva…
Mnogi Vlaseničani, Milićani… su u julu ’95-te, dok su žene i deca deportovani iz Potočara, izlazili na ulice i zasipali kamenicama i najgorim uvredama konvoje deportovanih, koji su u tom trenutku ostajali bez mnogih članova najuže porodice.
Mnogi Srbi su na ovaj ili onaj način učestvovali u genocidu, a gotovo se niko nije usprotivio, pa je razumljivo što se danas mnogi bore sa svojom savešću, bežeći od suočavanja sa sopstvenim nečoveštvom. (mojinfo.ba)
Autor ovog teksta se više ne kupa u jezeru Perućac
